U meni se ovih dana bore dvije….

Ona pragmatična koja se silno želi prilagoditi evropskom sistemu života, naučiti što bolje izgovarati slovenačko nježno “L” i postati  “veća Slovenka od Slovenke”. 

Nasuprot nje, na drugom kraju ringa, je ona temperamentna, sa tvrdim bosanskim naglaskom, energična i neustrašiva koja nema problem sa tim da uvijek pokaže šta osjeća.

 

Sto naroda, sto mentaliteta

 Psiholozi kažu da smo s nekim osobinama rođeni, a potom nas oblikuju porodica, okruženje u kojem odrastamo, škola, prijatelji…Onda je sve te različite individue jedne zajednice, neko stavio pod pojam mentalitet ili mentalni sklop od latinske riječi “mens” što znači  “u vezi duha”, koji je stručno definisan kao “pretežna razmišljanja jedne osobe ili jedne društvene grupe osoba, a odnosi se na cijele narode.”

Ljepota je u raznolikosti

Uvijek mi je bilo zanimljivo to kako se mentaliteti naroda tako razlikuju, zašto se kaže da su Slovenci škrti , Skandinavci hladni, Srbi temperamentni, Crnogorci lijeni, Bosanci zadrti…da ne kažem ne previše pametni. Mentalitet često biva shvaćen kao stereotip, u kojem po mom mišljenju ima i pomalo istine. Posebno to shvatam sada kada živim u zemlji koja se itekako razlikuje, od zemlje iz koje dolazim. Svi smo različiti i posebni na svoj način, ali su svakom od nas je bar zera mentaliteta naroda kojem pripadamo.

Zato se ovih dana u meni lome dvije….

Ona koja bi navukla na sebe sportsku opremu, obula gojzerice, satima  hodala po slovenačkim šumama i gorama te se povezivala sa prirodom, onako predano, kako to samo Slovenci rade. I ona koja bi u visokim štiklama, svjetlucava kao novogodišnja jelka, sada u nekoj kafani razbijala čaše uz Džeja i onu njegovu “nedelja a više vas ja zagrliti neću”  te druge naše nostalgično – srceparajuće pjesme.

Slovenci često tu našu emociju ne razumiju, isto kao što mnogi od nas ne shvatamo, šta oni pobogu, vide u tome da cijeli dan po mrazu i snijegu, hodaju po šumi  da bi se uspeli do nekog kamena.  

Učimo jedni od drugih

Mentaliteti su nam različiti i to je očigledno. Ali u tome nema ništa loše. Odbacimo li stereotipe, ili još bolje iskoristimo li ih da bolje upoznamo i razumijemo jedni druge, postaćemo i sami bolji.

Kad jednom osvojiš planinski vrh sa kojeg se pruža veličanstveni pogled shvatićeš zašto su Slovenci zakleti planinari. Zaglaviš uz narodanjke u kafani do jutra razumjećeš zašto su Balkanci boemi i veseljaci.

Hm, u kafani nisam bila dugo jer su u Sloveniji bile zatvorene skoro dva mjeseca. Zbog koronavirusa je sve na čekanju, kretanje nam je ograničeno, policijski čas na snazi. Sve to nije dalo rezultate. Slovenija je u vrhu u Evropi po broju zaraženih i umrlih u odnosu na broj stanovnika. Preduzetnici su javno priznali da rade na crno jer su na rubu propasti, a slovenačka Vlada je tek ovih dana najavila da će početi konačno da otvara državu. Ustavni sud je čak, utvrdio da su neke odluke donesene u cilju borbe protv pandemije, bile neustavne. Između ostalog nisu objavljene u službenom glasniku. Na to je ministar u slovenačkoj vladi, rekao nešto u fazonu da su odluke objavljene javno, na tviteru ili gdje već i da je to bilo sasvim dovoljno. Slušam ga i mislim u sebi “jesam se ja ovo vratila u Bosnu i Hercegovinu, šta je ovo Bože mili!?”

Slovenci predani i disciplinovani

Međutim, poznavajući slovenačku predanost, odgovornost i posvećenost, neće oni još dugo da trpe na vlasti one koji ne rade u interesu opšteg dobra. Jedna od vrlina slovenačkog mentaliteta je što su vrijedni i preduzetni, pa im često nije ni bitno ko je na vlasti, jer svi su, smatraju i Slovenci, manje više isti, kao uostalom svugdje. Onog trenutka kad Slovenci shvate da se neko počinje previše igrati sa njihovim pravima i slobodama, to ne praštaju – demokratski i kulturno.

Mi sa juga smo, s druge strane, poznati po tome da smo snalažljivi. Naša dovitljivost čini mi, što je jako zanimljivo, još više dolazi do izražaja u inostranstvu. Zatreba li ti recimo neki vrstan majstor, za “male pare” ili “dobra veza” da središ neke stvari, uvijek je tu neki Bosanac ili Srbin koji je našao način da zaobiđe sistem i pravila. Ni ta osobina nije nimalo loša, složićete se. 

Slovenci su racionalni, dok smo mi sa Balkana, emotivni, ponekad i pretjerano.

Dok čekam da nam se život vrati u normalu, borba u meni ne jenjava. Dođe mi da opsujem onako sočno, sve po spisku kako samo mi to znamo, ili da si olakšam dušu na slovenački način “pismo, bo že.” Upravo sam opsovala i rekla da će biti bolje.

Pozitivni i proaktivni

Ovo je više, zvučalo poput mantre nekog motivacionog govornika nego kao psovka. Primjetila sam i da su Slovenci jedan jako pozitivan narod, koji nije sklon kukanju, kao na primjer mi, kojima je za sve što ne valja uvijek kriva država ili neko drugi, jer nas je strah da preuzmemo odgovornost sami za sebe. Slovenci će svakako prokomentarisati sve devijacije modernog društva i nesposobnu vlast, ali će na kraju uvijek zaključiti da se ne treba previše obremenjivati problemima i da svako treba učiniti što je u njegovoj moći kako bi sebi stvorio normalan život. Oni se neće previše oslanjati na državu ili čekati da se nebo smili nad njima. Ta njihova proaktivnost mi se jako sviđa. Zato su najdalje odmakli od svih zemalja sa Balkana kojima su nekad bili u zajedničkoj državi.

U meni se zato ovih dana bore dvije. Liberalna, hladna Evropljanka koja nije sklona pretjeranom pokazivanju emocija, koja brine sama za sebe, plaća sama svoj račun, te ona osjećajna, strastvena žena sa Balkana kojoj, koliko kod da je nezavisna i uspješna, fali pažnja i posvećenost.

U meni se nadmeću dvije… Suzdržana i afektivna. Disciplinovana i temperamentna. Jednostavna i komplikovana. Pramgmatična i nepraktična. Štedljiva i rastrošna. Mirna i divlja…

Potom se nameće logično pitanje, kakva bih bila da sam recimo rođena u Sloveniji, da li bih ja opet bila ja, ili bih bila ova druga, koja se sada trudim da postanem, kako bih se što više prilagodila ?!

Da li sam spremna da se zaradi evropskog pasoša, odvojim od svega balkanskog u sebi, od kojeg sam na neki način otišla? Koja je cijena prilagođavanja drugoj sredini?

Prilagoditi se, a ostati svoj

Ovdje sam upoznala više vrsta svojih sunarodnika, koji su se, s poslednjim valom ekonomskih migracija doselili u Sloveniju. One koji odbijaju da se prilagode i sredinu prilagođavaju sebi. One koji se toliko silno žele adaptirati ( uglavnom izbjegavaju ove prve ) da se pomalo stide, onoga što jesu. Treća grupa su oni, u koje želim sebe da ubrojim, a koji su negdje na sredini.

Moj cilj je da jednog dana postanem slovenačka državljanka, da tečno pričam slovenački i da se  pentram po slovenačkim lijepim planinama, jer obožavam prirodu. Možda ću se zbog toga odreći bosanskohercegovačkog državljanstva, ali nikad se ne bih mogla da se odreknem svoje duše balkanske. Zato će pored mojih gojzerica, stajati visoke štikle za kafanu i vjerovatno ću se u životu uvijek prije voditi srcem nego razumom.

P.S. Jeste li se ikada zapitali kakvi biste bili da ste od istih roditelja rođeni u drugoj zemlji, da ste odrastali u bolje uređenim zemljama ?! Otkrijte mi gdje biste voljeli da ste rođeni ?

 

 

 

 

 

Pratite me na društvenim mrežama:
Visit Us
Follow Me
Tweet

8 Replies to “NARAV SLOVENAČKA, DUŠA BALKANSKA”

  1. Da sam odrastao u uredjenoj zemlji, verovatno bih bio uspesniji u poslu, bilo bi mi mnogo lakse da sredim svoj zivot ali bih verovatno bio daleko slabijeg karaktera, naivniji I podlozniji manipulaciji. I rastrzan izmedju kulture u kojoj sam odrastao I laznom idealizovanju zemlje porekla mojih roditelja. To sam primetio kod mnogih nasih ljudi koji su rodjeni preko, verovatno bih I ja bio takav.

    Ta zabluda koju nasih ljudi imaju “eh da sam rodjen u Norveskoj…” ne mora da znaci da bi to ispalo bas dobro. Norveska npr ima mnogo veci procenat samoubistva od Srbije. Ljudi cesto precenjuju koliko depresija igra veliku ulogu u zapadnim I razvijenim zemlja, neke restrikcije su mnogo vece tamo nego ovde. Rodjenje u Srbiji mi je uzelo mnogo toga ali I dalo. Daleko sam bolju borac I cvrsci karakter zbog zivota u Srbiji

    1. Ali da, ako bih bas mogao da biram🙂 never uz mediteransko more, Spanija, Italija, Grcka… Lepo vreme, more, odlicna grana, prelepi gradovi I kulture zivota… Sta ce coveku vise😀

    2. Hvala za zanimljiv komentar. Sistem u kojem odrasta puno,pored ostalih faktora,utiče na razvoj čovjeka, ali uređenost sistema zapadnih zemalja nikako ne znači da su ljudi tamo srećniji. Sreća je po mom mišljenju čisto duhovna i individualna stvar i nema veze sa materijalnim. Možda je naša prednost u borbi protiv depresije u tome što više obilazimo kafane nego psihologe 🙃 I ja bih izabrala neke tople krajeve i more😊

  2. Hej, spet.

    In spet… odličen blog. Čestitke. Res mi je ljub tvoj pogled, ki ga cenim in si ga delim. Celo preseneča me, ker smo Slovenci, kot si že ugotovila, prekomerno kritični do Slovenstva. Zdi se mi super, da meniš, da bo glas razuma prevladal v večini in da znamo izbrati pravo pot.

    Kar se tiče duše… ti ipso facto imaš balkansko dušo. Ampak slovenska, pomojem, kot skupna mentaliteta, je vseeno kar balkanska. Ne vem kako “čutiš” Švabe, severnjake in ostale. V življenju sem spoznal že veliko narodnosti in čeprav so mi Švabi ljubi in sem se zlahka privadil življenja pri njih, ni to to… Rusi, naprimer, so mi malo “čudni” včasih, ampak… duša pa se pozna. Še bolj z Balkanci. Če “podnevi” in v poslu lažje shajam z Avstrijci, Nemci in Zahodnjaki, so mi zvečer tuji in jim ne bi govoril o svojem življenju in težavah. Srbi pa… Čeprav mi lahko njihovo obnašanje včasih dela sive lase, to je folk s katerim želiš bit prijatelj.

    To je pomojem tisti del slovenske duše, ki je neločljivo in večno slovanski, balkanski. Lahko da so “severnjaki” pogruntali neke državne zadeve bolje. So bolj utilitarni, znajo delati za rezultat. Super so. Ampak, ko zagusti, je pa balkanski prijatelj prvi, na katerega se obrneš.

    1. Hej… Hvala ti ker spremljas moje bloge in za vedno zanimive komentarje. Slovenci ste po moje nekjer na sredini, ste disciplinirani,zadržani i sistematični kot Zahodnjaki, ampak po drugi strani globoko v sebi imate tudi balkansko dušo 😊

  3. Zanimiv blog! Pri delu delam z Avstrijci in Nemci ter Skandinavci… in se strinjam, da smo nekje vmes. Balkan z exYu bo imel vedno poseben prostor v mojem srcu.
    Veliko sreče naprej!

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *