Kada mi je lani, jedan Slovenac poslao poruku: “pijača v soboto…”, naravno da sam pomislila da me obavještava da je subotom u Ljubljani pijačni dan, a ne da me zove na piće u subotu. Eh, možda je to bio muškarac mojih snova. A, ko mi je kriv, što nisam znala jezik…

Uči jezik, izbjegni nedoumice!

Znanje jezika će ti olakšati život u deželi

Ako ćemo realno, u Sloveniji ćeš preživjeti i bez znanja slovenačkog, jer te svi razumiju kada pričaš srpski ili neki drugi jezik zemalja bivše Jugoslavije. Znamo da su stariji Slovenci srpskohrvatski učili u školama, dok većina mladih Slovenaca ili imaju korijene sa juga, ili slušaju muziku sa naših prostora, gledaju filmove, serije… Upravo zbog toga, mnogi naši građani provedu godine u Sloveniji, a da ne nauče jezik i to Slovence pomalo nervira. S pravom, jer pristojno bi bilo da se potrudiš i naučiš jezik zemlje u koju si se doselio. Znanje jezika će ti, uveliko olakšati život u deželi.  S obzirom, da je i moje učenje slovenačkog išlo sporo, jer sam na poslu uglavnom bila u kontaktu sa našim “svijetom”, upisala sam kurs. Dobra stvar je, što je Slovenija omogućila besplatan kurs za doseljenike, na koji sam imala pravo nakon produženja prve vize.

Sve što trebate da uradite da biste ostvarili pravo na besplatan kurs slovenačkog jezika (180 časova) jeste da predate zahtjev u opštini (upravnoj enoti) u kojoj imate prijavljeno prebivalište, što se plaća oko 30 evra, te kad krenete na kurs kupite udžbenik, koji takođe, košta oko 30 – ak evra. Potom se naoružajte dobrom voljom i počnite sa učenjem!

Kad pomiješaš životinje i ljubavnike

Prvi utisak o slovenačkom  je – štala! Pri tome ne mislim na onu štalu, u kojoj mi držimo stoku, nego je to izraz koji Slovenci koriste za zbrku, haos. Baš ta sličnost sa našim jezicima najviše zbunjuje, te nas imigrante sa Balkana, može dovesti u krajnje neugodne i često komične situacije. Pa nam je tako, na prvim časovima slovenačkog, profesorica objašnjavala interpunkcijske znakove. Uspjeli smo suzdržati smijeh, kada je rekla da se “kosa crta”, naziva “poševnica”  ali kad smo došli do toga da se za “dvije tačke” kaže “dvopičje”, a “tačka zarez” je “podpičje”, svi do jednog smo smo bili pod stolom od smijeha. Haos u glavi se nastavlja. Za ”kućne ljubimce Slovenci, kažu “hišni ljubljenčki”. S druge strane riječ “ljubimci”, kod njih ima škaljivo značenje, pa smo dolazili u situaciju da tokom lekcija na kojima smo vježbali, kako tražiti stan preko oglasa, kao iz topa ispalimo “Ali so v stanovanju dovoljeni hišni ljubimci­?”, što je u prevodu “Da li su u stanu dozvoljeni kućni ljubavnici? ” Zeznuto zar ne ?!

Ako neko u Sloveniji  “počiva”, onda “odmara”, a nije, ne daj Bože, umro. “Pogrešan”, ne znači da nije pravi, već da nekome nedostaje. ”Poročena” žena, nije žena sklona porocima, već ona koja je – udata. Slabo pomaže i ako pokušate da budete logični. Na primjer “sto”  je ”miza”,  ali ako mislite da je stolnjak – miznjak, prevarili ste se. Kaže se “prt”. Nigdje veze. 

Profesorica je divna, razumije naše muke i ohrabruje nas govoreći nam da ćemo sve naučiti, samo treba da “vadimo, vadimo, vadimo…”, pri čemu ne treba ništa da izvadimo, ni iz čega, nego da “vježbamo, vježbamo, vježbamo…” Preporučuje nam i da puno “beremo” knjige, ne misleći pobogu, da ih beremo na livadi, već da ih čitamo.

Kod kuće ću biti nepismena

Ono što mi najteže pada kod učenja slovenačkog, je to što  moram zaboraviti brojna pravila iz gramatike srpskog jezika, koja sam usvajala tokom školovanja. Kao prvo moram da precrtam glasovne promjene. Nema kod njih jednačenja suglasnika po zvučnosti, pa je sve “sladko”, a ne slatko, “potpis” je “podpis”… niti sibilarizacije, te je pravilno “knjigi”, a ne “knjizi”.

Ljudi moji, kad moram naglas da izgovorim “težki”, imam osjećaj da će mozak da mi eksplodira. Čini mi se, svega mi, kao da vidim i Vuka Stefanovića Karadžića, kako uvrće one svoje brkove i odmahuje glavom.

Između “i” i “o” nikad ne ide “j”, još čujem nastavnicu srpskog jezika kako ponavlja to pravilo, dok nam se nije urezalo u pamćenje. E, ovdje to ne važi. Slovenci između “i” i “o” stave “j” pa kažu  “miliJon”. Ipak, najbolnije mi je prihvatiti, da je na slovenačkom sasvim ispravno reći “sumLJivo”,  tako da ću dragi moji, kada se vratim kući, biti potpuno nepismena.

Što je na slovenačkom pravilno, u srpskom je nedopustivo

Samoglasnik “L” nas odaje

O, da. Posebna priča je naglasak. Ako recimo Englez u Americi ima naglasak, ili Francuz u Engleskoj, to je seksi i simpatično. To ne važi ako si Bosanac u Sloveniji. Onda si “čefur” (pogrdan naziv za doseljenike iz bivše Juge, o čemu će biti poseban tekst ).

Najviše nas odaje samoglasnik “L” koji se kod Slovenaca izgovara tako što, nasloniš jezik na prednje zube, pa dobiješ nježno, lepršavo “L”. Naše “L” s jezikom na zadnjem nepcu je otresito, zvučno… Pokušajte, čućete razliku.

Nije ni čudo što se, svaki put kad pozovem ŠpeLu, koleginice s posla sa mnom hecajo, pardon, zezaju.

Sklanjanje i dvojina

Što se tiče “sklanjanja”, ne hrane sa stola, nego imenica po padežima, slično je kao u srpskom jeziku. Slovenački jezik ima šest padeža to jest sklona, kao kod nas, osim vokativa. Pitanja na koja odgovaraju padeži su slična, s tim da su završeci kod imenica drugačiji. Slovenački jezik je specifičan po tome da ima dvojinu, koja nam dodatno zadaje glavobolju. Kod dvojine moraš da vodiš računa, koji rod i koji padež je u pitanju kod imenica, a ako obavljaš neku radnju, bitno je da li su u pitanju dvije osobe muškog ili ženskog roda, nas dvoje, vas dvoje, ono dvoje… Ne bih vas previše time zamarala. To su pravila koja jednostavno moraš usvojiti, da bi pravilno govorio slovenački. Ako nam je za utjehu, čak i neki Slovenci ne znaju dobro dvojinu.

I, sad neko da mi kaže da je slovenački jezik lak i da je “sve to isto”.

Međutim, kad se povratiš iz prvobitnog šoka, zanemariš pravila iz svog maternjeg jezika, (nikako da ih zaboraviš ), skontaš zajedničke karakteristike svih slavenskih jezika, te neke ključne razlike, slovenački se može brzo savladati. Najbitnije da što više – govoriš i govoriš.

Što više pričaš, bolje usvajaš jezik

Šefica mi je rekla da ću slovenački najljepše govoriti, ako se pravim da sam dijete, te riječi izgovaram nježno i umiljato. Upravo tako slovenački jezik i zvuči – veselo, djetinjasto, razdragano i nadasve, jako kulturno. Zato ne čudi da Slovenci uglavnom psuju na srpskom.

P.S. Da se razumijemo, autorka teksta nije stručnjak za jezike, ovo je samo njeno laičko poređenje jezika, na osnovu ličnih utisaka, bez ulaska u dublje lingvističke analize. Oprostite joj, ako je napravila poneku gramatičku grešku.

Pratite me na društvenim mrežama:
Visit Us
Follow Me
Tweet

18 Replies to “MUKE NA “SLOVENSKEM””

  1. Bravo….zaista divno 😊!
    Humorom savladati jezik i ja cura od tebe nauciti , kroz smeh 😂😂😂😘❤️🌹👌!

  2. BRAVO!!! saosećam sa Vama, slične “otežave” sam imao 🙂 🙂 🙂 i još uvek ih imam

  3. Bravo za tekst, u potpusnosti se slažem s tobom. 6 godina zivela, da pišem i razumem,nije nikakv problem, ali govor nikako… Mislim da je lakse nauciti francuski, nemacki, italijanski…nego slovenacki

    1. Hvala Majo ili Maja 😀Nije lako, nije 🙄 I meni je njemački bilo lakše učiti, ali savladaćemo mi i taj slovenački 😊

  4. Odličan tekst. Slovenšćina za početnike. Čuo sam mnogo priča ali ni jednu iz ovakvog ugla. Pošto ćemo najvjerovatnije svi morati u Deželu svakako poučan tekst. Hvala!

  5. Popolnoma te razumem… Prišla sem v Slovenijo 10 let nazaj, počutila sem se enako kot ti… Vsi priseljenci s področja bivše Jugoslavije imajo podobne težave…

  6. sve 5 ali ima jedna mala kvaka – u Ljubljani čovek ne može naučiti slovenački, jedino “ljubljanščino”, koja ljudima u ostalim delovima Slovenije, posebno u primorju, uzrokuje svakojake alergije….i tu započinje ona druga veoma zabavna priča o dialektima….

Ostavite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *